* Влада Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за израду нацрта Закона о Сремским Карловцима. * Поводом наступајућег јубилеја 800 година од проглашења аутокефалности Српске православне цркве, Карловачка гимназија и Издавачка кућа ДАТА Статус организују 29. новембра у 19 часова у Свечаној сали Гимназије промоцију књиге „Српска православна црква и осам векова историје у слици и речи“. * Промоција књиге „Монаштво Карловачке митрополије“, аутора епископа шумадијског Саве и Стевна Бугарског, биће одржана у Карловачкој богословији 1. децембра у 19 часова. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

Zapošljavanje pripadnika romske zajednice u Subotici

Subotica je grad u kome žive pripadnici više religija, to je jedno multikonfesionalno društvo sa različitim mogućnostima za zapošljavanje. Kada je u pitanju romska zajednica, svaka porodica je posebna priča za sebe i na određeni način se bori za zapošljavanje. Mnogo njih ne žele da žive od socijalne pomoći, žele posao kako bi od svog rada živeli, takođe obrzovanje im je na prvom mestu, jer smatraju da je obrazovanje preduslov za zapošljavanje.

Keriba buti taro rromano amalipa ki Subotica

Amen keraja lafi e Vericaja Vujadinović, sherutno bashi buti thaj plano ki karijera ki nacioanki sluzhba bashi buti ki Filijala Subotica. Savi tani e pozicija taro rromano amalipa ki Subotica? Sar tari timari pozicija dikhena akana o than taro rromano amalipa, kana o puchipa e buti?

Shaj te phenav kaj isi djaipa anglal, kana lafi tari buti, thaj interesuipa taro Rroma te khuven ki buti. Okova soj shukar, te sa po buderi rromnja mangena te keren buti, thaj gendo taro mausha kola phenena kaj rroma ko svako bersh po baro ki evidencija. Dićhovol djaipa anglal thaj motivacija ki buti taro Rroma ko trzhishte e buchako.

Save programija Nacionaki sluzhba ki Subotica nudinol?

Isi amen programi samo basho Rroma te keren buti. Sar nevo programi taro phare grupe bashi buti, kote ovena hem o Rroma. Numa, kana den pe bodija, e rromenge dolape po but bodija. Thaj o subvencije po bare kna khuven o Rroma ki buti. Odova so dol e Nacioanki sluzhba, ki sa e Srbija, em ki filijala Subotica.

Isi li tumen nesave gende so akava sikavena?

Naje nesavo ulavdo gendo, numa amen sijam phravde bashi buti e rromane amalipaja. Ki evidencija tari Nacionaki sluzhba bashi buti prijavimo 403 manusha taro rromano amalipa.

Djanol li pe koj mursh, koj djuvli?

Sar na. Isi amen 403 manusha, taro odova 198 djuvlja thaj 205 mursha. Odova gendo jek, isi ekvsh-ekvash.

Soj tumari poruka?

Nacionaki sluzhba phravdi bashi buti e rromane amalipaja. Phenav, kana aver bersh ka oven ramosarde konkursija bashi buti te amen dja ki rrimani mahala thaj te sikava odola programija thaj sa aver so kerol e Nacionaki sluzhba. Amare vudara phravde bashi amalikani buti.Odova znachini, te ove ki buti ko vakti, te chachune bashale, te ovol tumen shukar repertoari, te pendjaren narodno muzika, valjani te pendjaren sa e muzika koja bashalen.Isi tut licenca.

Odova sikavi kaj tumen sijen chachuno profesionalci. Gndinen li pi penzija?

Taro odova gndinavaj kana sijuma po terno. Sijumaj chlani ko po but estrade. Odola estrade sine but harne. On na samo mange, numa but muzikantijenge tari Vojvodina lilje thajra bashi chlanarina, thaj palo odova aćhavdile. Me na sijum shkoluimo muzikanti, odoleske phenav kaj o terne maj anglal te sikloven, palo odova sa aver. A amen na sijam shkoluime, jek taro aver sikljiljam (papo, dad), nashti ovol amen penzija.

 Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?