* У оквиру пројекта „Знамените личности и установе Сремских Карловаца“ у библиотеци Бранко „Радичевић“ 17. октобра у 19 часова о архитекти Владимиру Николићу говориће Александар Стојкечић а о Самуилу Маширевићу казиваће Жељко Жарковић.* Самостлна изложба цртежа Горана јевтића „Магични реализам“ биће отворена У Галерији Културног центра 18. октобра у 19 часова. Поставка ће бити доступна љубитељима уметности до 23. октобра. * У Сремским Карловцима је у току изградња новог нафтног терминала компаније „Нафтахем“, која послује 16 година и запошљава 250 радника. Реч је о инвестицији вредној 12 милиона евра. * Мења се Просторни план Сремских Карловаца како би се фирми „Полет“ Нови Бечеј, у чијем саставу ради Циглана у Сремским Карловцима, дала могућност проширења простора намењеног за експлоатацију природних сировина. * Аутобуси ЈГСП „Нови Сад“, на линији број 63, поново саобраћају до Чортановаца. Цена карте 200 динара. * Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима расписао конкурс за упис студената на основне и мастер студије у школској 2019/20. години. *

Zapošljavanje pripadnika romske zajednice u Beogradu

Romi i Romkinje i dalje veoma teško dolaze do posla, posebno u javnom sektoru. Ocene sa različitih sastanaka o lokalnim modelima za zapošljavanje romske zajednice, koji se održavaju širom Srbije, pokazuju da 55. posto vlasnika privatnih preduzeća sa zapadnog Balkana ili Turske ne žele da zaposle Rome. Za nalaženje posla u javnom sektoru, iskustvo pokazuje da ako ne postoji podrška i praćenje, onda nema ni zapošljavanja, kažu Dule Jovanović i Božidar Jovanović, stručni konsutanti Stalne konferencije gradova i opština.

Keriba buti taro rromano amalipa ko Beogradi

Rroma thaj Rromnja but phare avena dji ki buti, em phare ko javno sektori. Phenipa taro savona kedinipa taro lokalne modelija naši buti taro rromano amalipa, kova ovola ki sa e Srbija, sikavi kaj 55 procentija taro manusha kaste isi privatno bucha ko zapadoso Balkani numa ko Khoranipa na mangena te den buti Rromenge. Bashi buti ko javno sektori, sivakipe kaj ako naje podikeripa thaj te pratinipe, naje ni keriba buti, phenena Dule Jovanovich thaj Bozhidar Jovanovich, struchno konslutanti taro SKGO.

Nashti kerenape mere basho sa o Rroma, valjani te oven savena mere. Mere basho Rroma kas isi djandipa, kote valjani te dol pe olenge shaipa te keren buti ko lokalno samouprave thaj ministreumija, sar soj koordinatorija basho rromane puchipa, sar soj manusha kola dena godi. Dujte mere valjani te oven basho podikeripa kana ko puchipa taro manusha kola kedena gunoj. Em baro azhutipa basho manusha kola mangena te keren po biznis. But importantno te dikholpe thaj ovol promocija bashi kvalifikacija, dokvalifikacija, prekvalifikacija, te kerolpe shukar buti e privredake komoraja, nacionake sluzhbaja bashi buti thaj sikljovipa basho terne Rroma thaj Rromnja, te ovol olen praksa.

Predstavnikija taro NGO taro Beograd phenol, kaj kerol kobor shaj, te azhutinol e rromenge te keren buti. Akale bersheste taro forutno budzeti basho te keren buti manusha taro  kategorije kola avena po phare dji e buti dindjape 54 mmilionija dinarija, phenol Smilja Kostich, nari nacionaki sluzhba bashi buti.

Uzaro amalipa e nacionake sluzhbaja bashi buti koja dindja 24 milionija, ulavdo sa 54 milionija dinarija, basho manusha kola avena po phare dji e buti, odothe tane o Rroma da sar nacionako minoriteti. Prekalo javno bucha, savena bucharne angazhuipa, korokori peske te arakhen buti, shaj avena dji pli buti.

Milena Jovanovich taro forutno sekretarijati bashi socijalno buti taro foro Beograd phenola kaj kerdjepe djaipa anglal ki integracija taro rromani amalipa, numa odova panda naje kobor valjanol thaj o rroma ko Beogradi em ugrozimo kategorija taro manusha.

Em ako e rashtra premalo mlo gndipa but bucha kerol kana ko puchipa stratesko dokumentija, nashti te phenav kaj but gelo pe anglal. Shaj phenol pe kaj ko sikljovipa isi po baro gendo taro rromane sikavne, studentija, soj baro djaipa anglal. Numa shaj te phenav kaj sa o podatkija kola isi amen tikne. Odova tano kompleksno problemi. Nashti te ulaven samo sikljoviba bito besutne thana, sastipasko arkhipa numa keroba buti. Odola tane shtar oblastija kola ko jek valjani te djan anglal sar te djan o rromane ćhave ko sikavne. Podatkija but ćhilale. Baro gendo taro rromane amalipa djivdinena ko chororipa. Isi nesave beshipaske thana kola tane telal e granica. Amen kerdjam sa te prekalo rodipa te keda o podatkoja te shaj koristina basho amare planija.  Legalizacija taro rromane beshipaske thana thaj sa ko lokalne samouprave, numa nesave strateshko dokumentija thaj smerbice kola dindja e rashtra. Kana ko puchiba po shukar beshipaske shaipa, lokalne samouprave valjani te anen planija taro detajno regulacije, sanacije thaj te keren odola planija. Sa o puchipa aćhona ko strateshko dokumentija thaj planija kola snde, thaj odova shukar, numa valjani but thajra thaj lokalno samouprave valjani te odova arakhen. Amen avaja dji o informacije taro medije, ko rroma odova tipicno, soske naje olen baro siljovipa, thaj na koristinena plo hakaj. Dikholape kaj o NGO sektori kola kerena nuti ko arakhipa taro hakaj ko rromano minoriteti, but hari djana ko ombudsman te roden azhutipa. Me akharav sa o NVO te ko anav taro rromano amalipa kana djanena kaj alo dji ki diskriminacija te roden azhutipa taro ombudsman.

Lungovakteso cilj taro adjahar kedinipa kola ka oven odikerde e manushencar kola puvle basho akala problemija valjani te djan anglal e mehanizmijencar basho keriba taro javno thaj inkluzivno politika premalo pripadnikija taro rromano amalipa ko Beogradi, numa ki sa e Srbija. Ulavde mere ka astaren particiacija taro narroma taro sektori taro rashtraki uprava.

 Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?