* Влада Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за израду нацрта Закона о Сремским Карловцима. * Локална самоуправа донела Програм мера техничке заштите објеката у саставу просторно културно-историјске целине од 2018. до 2021. године. У буџетском фонду за обнову наслеђа у 2018. години 50 милиона динара. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

Stanovanje Roma u Nišu

U Nišu prema zvaničnim podacima živi oko 7. hiljada pripadnika romske zajdnice, oni žive u više naselja, najveća od njih su Stoćni Trg, Jevrejsko groblje, Beograd mahala, 12.februar i Crvena zvezda. Nezvanično u Nišu živi oko 20. hiljada Roma i Romkinja. Srbija je zahvaljujući EU fondovima počela realizovati u više gradova projekte, koje utiču na poboljšanje uslova života romske zajednice!

Grad Niš je jedan od gradova koji sprovodi takve projekte, do kraja ove godine naselje Crvena zvezda dobiće tehničku dokumentaciju za novo naselje na kojem bi trebalo da se izgrade objekti za 110 porodica!

Rromane beshipaske thana ko Nishi

Ko foro Nish oficijalno djivdinena dji efta milje Rroma, kola djivdinena po but beshipaske thn, ko Stocni Trg, Djutane limorija, Beograd mahala, 12.februari thaj Crvena zvezda. Na ovocojalno ko akala beshipaske thana isi 20 nilje Rroma. E Srbija sebepi taro fondija tari EU startuindja te realizuinol po buderi projektija ko forija ki Srbija, sebepi taro po shukar djivdipa taro rromano minoriteti.

Foro Nish jek taro odola forija, dji ko agor taro akava bersh  basho beshipasko than Crvena zvezda  ka kerol pe tehnikani dokumentacija basho nevo beshipasko than ano kova valjani te keren pe khera basho 110 familije, phenela vechnica taro foro Tijana Ilich Djordjevich.

Odoleske amen startuindjam procedura te roda parcele kola ka pheren olengere mangipa num mangipa kola olende isi, sar soj te o ćhave panda djana ki sikavni ani koja dji akana djanaj, te sa odova ovol olege pashe thaj amen na geljam odothar po dur taro jek kilometri. Thaj odova avol ko jek amare predlogijencar kola sine te o khera oven dur taro olengoro beshipasko than dji jek kilometri, thaj te dihkol pe dal olenge akav ko mangipa numa na. Odoleske ramosardo protokol taro te kerol pe amalikan buti te bi ko mangipa ovenaj o Rroma thaj amen sar lokalno samouprava, koordinaciono trupo, thaj prof. Zorana Mihajlovich koja e sherutneja taro foro ramosardja akava protokol kova bashi lokalna samouprava obavezujucho, soske amen premalo akava protokol basho duj ćhon valjani te da amaro phenipa kana po puchipa parcele ano kola valjani te keren pe o khera.

Manusha kola djivdinena ko akava beshipasko than phenena kaj alo vakti te raselinen pe taro akava beshipasko than, soske nashti djivdinipe sebepi taro phare shaipa djivdipaske.

Sulejman Sulejmanovich,  taro akava beshipasko than phenol kaj olenge khoni na phendja  kaj ramosardo protokol tari saradnja mashkaro koordinacionako telo kova dikhol sar kerol pe buti ki Strategija 2016-2025 thaj foro Nish, numa pachal kaj ko agor ka ovol sa sar valjani.

Mevla Ćupi taro akava beshipaskol than phenol kaj shubdja ko medije basho akava Memorandum, thaj phenol kaj vakti te raselinol pe akava beshipasko than, thaj tani tahvalno basho foro Nish thaj EU, sebepi so on dena thajra basho akava projekti.

Amlet Maksutovich, phenol kaj ki Crvena zvezda djivdinol 35 bersh, kana ka avol pe dj ko raselipe, mora te puchen pe o Rroma da kol besen akate, sebepi taro avutnipa e ćhavengoro.

Panda jek projekti kova phanlo beshipaske thanencar, finansirimo tari EU, basho duj ćhon valjani ko beshipasko than Stochi Trg te startuinol realizacijaja. Akava projekti ovol dji o 1,3 milionija evrija, phenol Tijana Ilich Djordjevich, vechnica taro foro Nish.

Ko avaka sluchaj valjani te keren pe 25 khera basho 50 familije, adjahar o projekti phenol, kova finansirinipe taro fondija EU, projekti tano 1 milioni 228 milje evrija, amaro foro ka dol 228 milje evrija sebepi tari infrastruktura thaj sa okova so o foro lilja sar obaveza. Akana faza taro agorishipa taro tenderi, e javno nabavka ramosardi anglal jek ćhon, thaj basho em buderi duj ćhon ka oven amen uzvodjachija kola ka keren buti. Bizo Rroma kana ko puchipa kosultacije naje te kera khanchi, sebepi so odoja amari obaveza, amen khanchi nashti kera, ako o rromano amlaipa na ovol ko mangipa thaj na verifikuinol okova so amen ka da sar predlog.

Valjani te keren pe duj beshipaske thana, Stochi Trg valjani te buhljarol pe dji akj bashipsko than Crvena zvezda te raselinol pe. Numa dal ka avol dji ko sa akaj buti, na djanol pe?

 Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?