* Влада Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за израду нацрта Закона о Сремским Карловцима. * Локална самоуправа донела Програм мера техничке заштите објеката у саставу просторно културно-историјске целине од 2018. до 2021. године. У буџетском фонду за обнову наслеђа у 2018. години 50 милиона динара. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

Stanovanje Roma u Kragujevcu

Kragujevački Romi žive u 13 naselja. Najveće naselje i jedno od najstarijih je Licika. Ovo je ujedno i jedino isključivo romsko naselje, dok su sva ostala naselja u kojima žive Romi multietnička. Ukratko, Romi u Kragujevcu dele sudbinu svojih sugrađana – problemi su im, ističu naši sagovornici, zajednički.

Rromane beshipaske thana ko Kragujevac

Rroma taro Kragujevac djivdinena ko 13 beshipaske thana. Em baro beshipasko than thaj jek taro em purane tano Licika. Akava tano jekhutno rromano beshipasko than kote djivdinena samo Rroma, ano avera thana tane multietnikane. O Rroma ko Kragijevco isi olen jek sudbina sar em averen – problemija tane olenge , jek, amalikane. Dji kaj e Licika ko nakhle 10 bersh urbanizuimi, Korman, kova ko 7 kilometrija taro centro, jek taro em ugrozime beshipaske thana ki sa e Srbija. Manusha kola djividnena ko odova beshipasko than, isi bare problemija.

Ake so, manusha tari Licika, Bresnica, Palilula thaj Groshnica gndinena kaj valjani ko olenge beshipaske thana.

Problemija isi but /…droma, struja/… sar so bashi kaste, shaj ovol po shukar numa shukar naje/ droma, staze phiribaske thaj adjahar…

Mangipa tikne: te o droma oven svetlime, te ovol olen po but trotoarija, po hari rupe ko droma… Nekaste isi muka kanalizacijaja, khoni nashti te ovol ole krediti basho renoviranje taro khera, soske o khera naje uknjizhime, numa legalizuime.

Djivdinav ko beshipasko than Palilula ko Kragujevac, ko jek vakti djivdindjum ki Licika, odova beshipasko than sine rromano, mahala.

Sar tane o shaipa taro djivdipa, odova em purano beshipasko than?

Oja. Odova em purano rromano beshipasko than ko Kragujevac kote isi po but taro 170 khera, thaj po buderi taro 2500 manusha. Infrastruktura isi. Odola bucha kerde. But diso ulo po shukar ko djivdipa e rromengo ko Kragujevac, odoleske so but djene sine ko avrijalutne phuvja, irandjepe, thaj dindje ple thajra ano khera, sa odola thajra kerdje odoti. Nesave taro olende isi olen lila te odori djivdinen, thaj on tane but suksesne.

Me sijum ko beshipasko than Groshnica.

Kola tane em bare problemija ko odova beshipasko than? Savi tani e inrastruktura?

Problemi ko beshipasko than…, droma, staze basho phiriba thaj adjaharOdova beshipasko than uzaro foro?

Beshipasko than uzaro foro kova na primer dji ki sikavni djana, naje olen trotoarija, staza basho phiriba, dji kaj baro gendo taro ćhave djana ki sikavni.

Em bare problemija taro Rroma tane jek sar em ko avera manusha – naje buti thaj chororipa. Numa, chororipa tano po baro ko rromano amalipa, a problemi taro beshipaske thana direktno sebepi.

Taro 13 beshipaske thana ano kola djivdinena Rroma taro Kragujevac, em phare shaipa ko beshipasko than korman. Akava jekhutno ruralno rromano beshipasko than ki teritorija Kragujevac. Ko puchipa naformano beshipasko than kova purano po but taro 100 bersh, numa avdive da odothe naje kanalizacija, numa legalno prikljuchko bashi struja. Em baro problemi o droma kova naje basho nakhipa taro vrdona, a but droma ni basho manusha.

Naje amen ni drom ni struja sar valjani, odova maj anglal naje. E phurd samo so na perol. Hitna pomoch nashti avol, dji ki odoja phurd kana iv ni amen nashti ikljova. O ćhave djana ki rat ani sikavni ko Marshich, amen nashti athutina olen…. Ake akana o autbus ćhindje amenge thaj 2,5 kilometrija phira dji ki autobuska stanica ko sabaj thaj rat. Amenge em phare akate so djivdina….

Naje amen… Isi amen struja, odova naje odoba – em impotantno amenge struja thaj pani te kerol pe amenge, a naje amen ni drom ni khanchi…

Te na anol o Devol te khoni merol ko odova iv na djanav so bi keramaj…

Phare li? Phenena kaj Hitna pomoch nashti avol?

Oja, nashti ikljovol. Ake oj (sikavi e ćhaja) sine ola anglal o duj bersh ćhavorikano fras, numa Hitna pomoch nashti sine te avol – shaj sine te ovol svashto. But phare djivdinaja, ma de Devla… Te aven te dikhen, tumen bi vakerenaj, „shukar shaj djivdinena akate“

Svako droma darava kana avol Elektroshumadija dal ka pokina kazne, numa na. Em phare amenge o drom thaj i struja… Angluno brshim kana dol amenge perol o drom thaj naje khanchi.

Manusha ki forutni uprava thaj rromane organizacije isi olen but pachav ko IPA fondija. Numa djanena, kaj basho odola thajra valjani te kerol pe but po anglal buti, kola rodena avra thajra. Numa, ako khanchi na aver, sebepi taro mobilno timi bashi inkluzija e rromengi but problemija identifikuime.

 Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?