* Почела реализација пројекта Центра за културу, едукацију и медије „Академац“:  Унапређење медијске комуникације са маргинализованим грађанским групама. Предстојећи модули: Интеркултурална комуникација; Вербална и невербална комуникација (11.12.2019);  Етика и друштвена одговорност (17.12.2019). * Просечна нето плата исплаћена у септембру 2019. године на подручју Сремских Карловаца 49.698 динара, што је за 9,1% више него у истом месецу 2018. године. * Продата парцела у Кишовој бари за градњу продајног објекта Универекспорта. Отварање објекта, у којем ће посао добити око 40 радника, планирано је за септембар 2020. године. * Одборници локалне скупштине именовали стручни тим за пројекат јавно-приватног партнерства реконструкције и одржавања јавног осветљења у Сремским Карловцима. Председник стручног тима је Ненад Миленковић, а чланови Живорад Милановић, Здравко Војновић, Марина Јанковић, Марко Ћалушић и Владимир Жеравица. * За три месеца требало би да буду завршени радови на постављању тартан стазе на атлетској стази и стази за скок у даљ у Дворској башти. Укупна вредност радова 14,5 милиона динара. * Скупштина општине Сремски Карловци усвојила одлуку о пооштравању услова за студентске стипендије: услов да студенти нису старији од 26 година и да им је просечна оцена најмање 9,20. * Годишњи концерт ОКУД „Бранково коло“ биће одржан у сали Основне школе 13. децембра од 20 сати. * Видиковац на Магарчевом брегу затворен за посетиоце до краја марта 2020. године. * Карловачка гимназија организује 6. децембра у 18 часова Дан отворених врата. * Струја од 1. децембра скупља за 3,9 одсто. * Од 1. јануара 2020. поскупљује РТВ претплата са 220 на 255 динара месечно. * Центар за културу, едукацију и медије „Академац“  почео активности за упис Карловачке бербе грожђа на листу нематеријалне културне баштине Србије. *

Sa baro obrazovanje protiv bare predrasude

Obrazovanjem protiv predrasuda

Sa baro obrazovanje protiv bare predrasude

Svojim radom, mlade žene koje su uključene u društveno-političke aktivnosti mnogo puta su pokazale da je upornošću i velikim zalaganjem moguće rešeti i najveće probleme romskog naroda. zivana-01Prema istraživanjima domaćih i međunarodnih organizacija, najveći problemi sa kojima se Romkinje susreću su nedovoljno obrazovanje, rodna ravnopravnost i česta diskriminacija u porodici i društvu. Ove nedaće, sa kojima se romski narod susreće već decenijama unazad, jedino je moguće rešiti udruživanjem i zajedničim delovanjem mladih, obrazovnih i harizmatičnih žene – rekla je Živana Živanović stručna saradnica pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Pire bućasar, e terne Romknja save si uključime ando društvene thaj politićke buća, but droma pokazisade ke sa baro upornost te sa zalaganje šaj te rešimpe i majbare problemura save sile o Romano narodo. Sar phenen e sitraživanja tare amare te inostrane ćidimata majbaro problemo e Romknjengo si cikno obrazovanje, rodna ravnopravnosti bari diskriminacija ande porodina te ando sasto društvo. Kala problemura, sa save o romano narodo but breša sile posla, jedino šaj te rešilpe kana udružinape i kada zajedno ćeren bući e trene manuša, save si obrazovane, a posebno e Romnja – penda e Živana Živanović savi si stručno saradnica taropokrajinsko sekretarijatoza obrazovanje.

Angažovanje mladih Romkinja u društveno-političkom životu je veoma značajno. Šta je Vas podstaklo da se bavite ovim poslom?

E bući taren o ćidinipe thaj politika si but važno. So tut trada te ćeres kaja bući?

Veoma je važno da Romkinje participiraju u društvenom uređenju svoje zajednice kroz direktno učešće u nevladinom sektoru, političkim strankama ili na neki drugi način. Postoje Romkinje koje su uspele da se izbore za svoju ravnopravnost, pre svega u svojoj porodici i u čitavoj romskoj zajednici, među kojima sam i ja. Želela sam da se obrazujem i da na taj način uzmem aktivno učešće u donošenju odluka kako bih lično dala svoj doprinos u poboljšanju položaja romske zajednice, naročito Romkinja.

Bud si važno te e Romnjučime an o sasto ćidinipe thaj društvo i goda kroz nevladine ćidimata, kotar politička čidimarta i pe nesavo avernačin. Si dosta Romnja save ćerde lačhi bući kana si an o pitanje ranopravnost, prvo ande pire porodice, a onda i an o sasto romano društvo. Me manglem te džav an e sikavni i gija te uključima an e kaja bući i te dam muro lično doprinos sar bi avela me šukar o položaj tare sa e Roma ande amari phuv.

Na koji način Romkinje mogu i moraju da se uključe u kreiranje svog životnog prostora i kako da Romkinje u ovom društvu postanu ravnopravni sagovornici, koje će svi uvažavati?

Pe savo načinšaj te uključimpe an o piro trajo i sar te aven potpuno ravnopravne i te aven cenjene?

Mi živimo u društvenom uređenju u koma vlada patrijarhat. Kada govorimo o globalnim promenama, nemoguće je samo našminkati sve te nepravde, već je neophodno stvari menjati iz korena. Mnogo većim aktivizmom i većim uključivanjem Romkinja u proces odlučivanja nekih krucijalnih stvari, kao što su zdravstvena, obrazovna i materijalna problematika, rešiće se problem Romkinja.

Anenživis an o pravo patrijarhato. Kana pričos tare sasti situacija, našti te phrenas ke si sa lačhe. Si dosta nepravde. Kala stvara trubun te promenimpe.Trubus te so me but ukljuisamen ande sa e društvene procesura, sar si o zdravstvo,obrazovanje thaj socijala, i gija ka rešis o baro problemi e Romnjango.

Koliko organizacije civilnog društa mogu da pomognu ženama u rešavanju njihovih problema?

Kozom šaj ećidmara te pomosaren edžuvljanđe ando rešavanje tare lenđe problemura?

Solidarnost je ključ u rešavanju problema Romkinja. Međusobno povezivanje postoji i danas u romskim mahalama, ali problem se javlja u neznanju i neobrazovanju. Organizacije civilnog društva okupljaju žene koje deluju širom naše zemlje. Nevladine organizacije su važna karika između pripadnika romske zajednice i institucija. Sve najvažnije akcije vezane su za lokalni nivo, a najveći broj organizacija deluje upravo tu. One su u neposrednom kontaktu sa romskom zajednicom.

O solidarnost di glavno za Romnja. O međusobno povezivanje te e komunikacija si zastupljime ande romane mahale, ali o glavno problemo si o baro neznanje te o nepismenost. E ćidimata okupin e Romnjan save ćeren bući ande sasti amari phuv. E nevladine ćidimata si dosta važnesave trubun te povezin e Romknjen te sa e insttucije. Sa e bare akcije si po lokali, a kala ćidimata upravo anća amjbut ćeren bući. E manuša savet si uključime ande kala ćidimara, stalno si an o kontakto sa Romknja po tereno.

Da li se slažete sa konstatacijom da su najveći problemi Romkinja, zapravo rodna ravnopravnost i diskriminacija? Kako to otkloniti ili umanjiti?

Da li ka složistu ke si majbare problemura tare Romnja, rodna ravnopravnost thaj e diskriminacija? Sar kava te rešilpe?

Ne slažem se u potpunosti. U proteklih nekoliko godina situacija po pitanju rodne ravnopravnosti i diskriminacije Romkinja se bitno promenila u pozitivnom smislu. Kao primer dobre prakse mogu da navedem gospođu Jelenu Jovanović koja je prva poslanica u pokrajinskom parlamentu. Ja sam zaposlena u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu, propise, nacionalne manjine-nacionalne zajednice i direktno sam zadužena za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, kao stručni saradnik. Ovo je svakako pokazatelj da Romkinje mogu da rade vrlo odgovorne poslove i da kroz svoj rad budu primer čitavoj romskoj nacionalnoj manjini, a naročito Romkinjama. Smatram da treba da nas bude još više, na svim nivoima: na ovaj način umanjuju se stereotipi, predrasuide.

Našti te složima skroz.Ande prošle nekoliko breša kada situacija si poprvime, posebno kana si an o pitanje e rodno ravnopravnost thaj e diskriminacija.Sar lačho primer šaj te lan e Romnja Jelena Jovanović , savi si prvo poslanica ando pokrajinsko parlamento. Meda ćerav bući ando pokrajnskosekretarijati za obrazovanje te za nacionalne manjine i direktnosem zadužime za ljudska te manjinska prava. Ćerav bući anća sar stručno saradnica. Kava mothol amenđeke si e Romknja vrlo vredne thaj odgovorne i ke šaj te ćen e bare državne buča. Trubul te avel so me but Romnja save ka ćeren bući isto sar amen i goda pe sa položaja. Pe kava način ka ciknjon e stereotia sar i e diskriminacija.

 

Tekstovi su deo projekta koji je podržala Opština Sremski Karlovci.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?