* Влада Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за израду нацрта Закона о Сремским Карловцима. * Локална самоуправа донела Програм мера техничке заштите објеката у саставу просторно културно-историјске целине од 2018. до 2021. године. У буџетском фонду за обнову наслеђа у 2018. години 50 милиона динара. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

Sa baro obrazovanje protiv bare predrasude

Obrazovanjem protiv predrasuda

Sa baro obrazovanje protiv bare predrasude

Svojim radom, mlade žene koje su uključene u društveno-političke aktivnosti mnogo puta su pokazale da je upornošću i velikim zalaganjem moguće rešeti i najveće probleme romskog naroda. zivana-01Prema istraživanjima domaćih i međunarodnih organizacija, najveći problemi sa kojima se Romkinje susreću su nedovoljno obrazovanje, rodna ravnopravnost i česta diskriminacija u porodici i društvu. Ove nedaće, sa kojima se romski narod susreće već decenijama unazad, jedino je moguće rešiti udruživanjem i zajedničim delovanjem mladih, obrazovnih i harizmatičnih žene – rekla je Živana Živanović stručna saradnica pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Pire bućasar, e terne Romknja save si uključime ando društvene thaj politićke buća, but droma pokazisade ke sa baro upornost te sa zalaganje šaj te rešimpe i majbare problemura save sile o Romano narodo. Sar phenen e sitraživanja tare amare te inostrane ćidimata majbaro problemo e Romknjengo si cikno obrazovanje, rodna ravnopravnosti bari diskriminacija ande porodina te ando sasto društvo. Kala problemura, sa save o romano narodo but breša sile posla, jedino šaj te rešilpe kana udružinape i kada zajedno ćeren bući e trene manuša, save si obrazovane, a posebno e Romnja – penda e Živana Živanović savi si stručno saradnica taropokrajinsko sekretarijatoza obrazovanje.

Angažovanje mladih Romkinja u društveno-političkom životu je veoma značajno. Šta je Vas podstaklo da se bavite ovim poslom?

E bući taren o ćidinipe thaj politika si but važno. So tut trada te ćeres kaja bući?

Veoma je važno da Romkinje participiraju u društvenom uređenju svoje zajednice kroz direktno učešće u nevladinom sektoru, političkim strankama ili na neki drugi način. Postoje Romkinje koje su uspele da se izbore za svoju ravnopravnost, pre svega u svojoj porodici i u čitavoj romskoj zajednici, među kojima sam i ja. Želela sam da se obrazujem i da na taj način uzmem aktivno učešće u donošenju odluka kako bih lično dala svoj doprinos u poboljšanju položaja romske zajednice, naročito Romkinja.

Bud si važno te e Romnjučime an o sasto ćidinipe thaj društvo i goda kroz nevladine ćidimata, kotar politička čidimarta i pe nesavo avernačin. Si dosta Romnja save ćerde lačhi bući kana si an o pitanje ranopravnost, prvo ande pire porodice, a onda i an o sasto romano društvo. Me manglem te džav an e sikavni i gija te uključima an e kaja bući i te dam muro lično doprinos sar bi avela me šukar o položaj tare sa e Roma ande amari phuv.

Na koji način Romkinje mogu i moraju da se uključe u kreiranje svog životnog prostora i kako da Romkinje u ovom društvu postanu ravnopravni sagovornici, koje će svi uvažavati?

Pe savo načinšaj te uključimpe an o piro trajo i sar te aven potpuno ravnopravne i te aven cenjene?

Mi živimo u društvenom uređenju u koma vlada patrijarhat. Kada govorimo o globalnim promenama, nemoguće je samo našminkati sve te nepravde, već je neophodno stvari menjati iz korena. Mnogo većim aktivizmom i većim uključivanjem Romkinja u proces odlučivanja nekih krucijalnih stvari, kao što su zdravstvena, obrazovna i materijalna problematika, rešiće se problem Romkinja. Upravo je to jedan od razloga što sam odlučila da se kandidujem za Nacionani savet romske nacionalne manjine i budem na listi koja nosi naziv „Sveevropski romski pokret “ i koristim priliku da pozovem sve pripadnike romske zajednice da se upišu poseban birački spisak i da nakon toga steknu pravo glasa, na izborima koji će biti održani 4. novembra ove godine.

Anenživis an o pravo patrijarhato. Kana pričos tare sasti situacija, našti te phrenas ke si sa lačhe. Si dosta nepravde. Kala stvara trubun te promenimpe.Trubus te so me but ukljuisamen ande sa e društvene procesura, sar si o zdravstvo,obrazovanje thaj socijala, i gija ka rešis o baro problemi e Romnjango. Tare sa kala razlogura manglem te avav kandidatkinja za Nacionalno saveto e Romengoi te avav pe lista savi akardol „Sveevropski romski pokret“. Akarav sa e manušen te obavezno upisompe ando posebno biračko spisko sar bi šajas te den piro krlo pe izbora save ka aven ćerde ando 4. novembar ando kava breš.

Koliko organizacije civilnog društa mogu da pomognu ženama u rešavanju njihovih problema?

Kozom šaj ećidmara te pomosaren edžuvljanđe ando rešavanje tare lenđe problemura?

Solidarnost je ključ u rešavanju problema Romkinja. Međusobno povezivanje postoji i danas u romskim mahalama, ali problem se javlja u neznanju i neobrazovanju. Organizacije civilnog društva okupljaju žene koje deluju širom naše zemlje. Nevladine organizacije su važna karika između pripadnika romske zajednice i institucija. Sve najvažnije akcije vezane su za lokalni nivo, a najveći broj organizacija deluje upravo tu. One su u neposrednom kontaktu sa romskom zajednicom.

O solidarnost di glavno za Romnja. O međusobno povezivanje te e komunikacija si zastupljime ande romane mahale, ali o glavno problemo si o baro neznanje te o nepismenost. E ćidimata okupin e Romnjan save ćeren bući ande sasti amari phuv. E nevladine ćidimata si dosta važnesave trubun te povezin e Romknjen te sa e insttucije. Sa e bare akcije si po lokali, a kala ćidimata upravo anća amjbut ćeren bući. E manuša savet si uključime ande kala ćidimara, stalno si an o kontakto sa Romknja po tereno.

Da li se slažete sa konstatacijom da su najveći problemi Romkinja, zapravo rodna ravnopravnost i diskriminacija? Kako to otkloniti ili umanjiti?

Da li ka složistu ke si majbare problemura tare Romnja, rodna ravnopravnost thaj e diskriminacija? Sar kava te rešilpe?

Ne slažem se u potpunosti. U proteklih nekoliko godina situacija po pitanju rodne ravnopravnosti i diskriminacije Romkinja se bitno promenila u pozitivnom smislu. Kao primer dobre prakse mogu da navedem gospođu Jelenu Jovanović koja je prva poslanica u pokrajinskom parlamentu. Ja sam zaposlena u pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, upravu, propise, nacionalne manjine-nacionalne zajednice i direktno sam zadužena za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, kao stručni saradnik. Ovo je svakako pokazatelj da Romkinje mogu da rade vrlo odgovorne poslove i da kroz svoj rad budu primer čitavoj romskoj nacionalnoj manjini, a naročito Romkinjama. Smatram da treba da nas bude još više, na svim nivoima: na ovaj način umanjuju se stereotipi, predrasuide.

Našti te složima skroz.Ande prošle nekoliko breša kada situacija si poprvime, posebno kana si an o pitanje e rodno ravnopravnost thaj e diskriminacija.Sar lačho primer šaj te lan e Romnja Jelena Jovanović , savi si prvo poslanica ando pokrajinsko parlamento. Meda ćerav bući ando pokrajnskosekretarijati za obrazovanje te za nacionalne manjine i direktnosem zadužime za ljudska te manjinska prava. Ćerav bući anća sar stručno saradnica. Kava mothol amenđeke si e Romknja vrlo vredne thaj odgovorne i ke šaj te ćen e bare državne buča. Trubul te avel so me but Romnja save ka ćeren bući isto sar amen i goda pe sa položaja. Pe kava način ka ciknjon e stereotia sar i e diskriminacija.

Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?