* Влада Србије донела Одлуку о образовању Радне групе за израду нацрта Закона о Сремским Карловцима. * Поводом наступајућег јубилеја 800 година од проглашења аутокефалности Српске православне цркве, Карловачка гимназија и Издавачка кућа ДАТА Статус организују 29. новембра у 19 часова у Свечаној сали Гимназије промоцију књиге „Српска православна црква и осам векова историје у слици и речи“. * Промоција књиге „Монаштво Карловачке митрополије“, аутора епископа шумадијског Саве и Стевна Бугарског, биће одржана у Карловачкој богословији 1. децембра у 19 часова. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim školama u Leskovcu

Ministarstvo prosvete je 2015.godine uvelo u škole romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Cilj uvođenja predmeta je očuvanje jezika, kulture i tradicije romske zajednice u Srbiji. Kao izborni predmet, romski jezik se od  školske 2015/2016 godine  izučava i u Leskovačkim osnovnovnim školama. U Vinarcu,  gradskoj „Vožd Karađorđe“, dok se u  osnovnoj školi “Petar Tasić“ koju pohađa najveći broj romske dece  romski jezik izučava od školske 2016/2017 godine. Problem na terenu  predstavlja loš odziv roditelja na anketiranje o zainteresovanosti, ali i nedovoljan broj sertifikovanih nastavnika u ovom regionu od strane Ministarstva prosvete.

Rromani ćhib ko fundone sikavne ko Leskovac

Ministreumi taro sikljovipa 2015.bersheste ćhivdja ko sikavne rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura. Cilj taro akava tano, arakhipa tari ćhib, kultura thaj tradicija taro 150 milje Rroma ki Srbija. Sar elektuimo predmet, rromani ćhib taro 2015/16 bersh sikljovolpe ko fundone sikavne ko Vinarce, forutno “Vozhd Karadjordje” dji kaj ki fundoni sikavno “Petar Tasich” kote isi em buderi rromane ćhave rromani ćhib sikljovolpe taro 2016/17 sikavno bersh. Problem ko tereni sikavi so o dada thaj daja naje interesuime ko ankete, numa naje em sertifikuime sikavne taro Ministreumi taro sikljovipa. Ko Leskovac buti kerena duj sikavne kola sikavena rromai ćhib basho 50 sikavne. Vladimir Amzich anglal regionalno kancelarija taro Nacioanko saveti taro rromano nacioanko minoriteti ko vakeriba phendja kaj importantno te o rromane ćhave sikljoven rromani ćhib.

Valjanol te sa o ćhave sikljoven rromani ćhib elementijencar tari nacioanki kultura, soske po hari nashala rromani ćhib, isi amen but barromane lafija ki ćhib, lafija tari srbikani, khorani numa anglikani ćhib. O dada thaj daja taro čhave naje zainteresuime thaj olenge da valjani edukacija, te djanen kobor importantno te sikljoven rromani ćhib, phenol o Amzich. Ov panda phenol kaj isi tikno gendo taro sikavne, thaj sar phendja, pandj sikavne kad bi ovenaj , odole gendeja shaj te ovol sikavne kobor akana valjanen basho sa o sikavne te shaj te predmet rromani ćhib sikljovol pe.

Kerdjam lafi e rromencar taro beshipasko than Podvorce, kaste naje sa jek gndipa taro sikljovipa tari rromani čhib.

Amet Veselovich phenol kaj importantno te o rromane ćhave sikljoven rromani ćhib, odoleske so o ćhave kana kern lafi isi olen na rromane lafija.

“Sar so ki srbikani ćhib isi khorane lafija, adjahar ki rromani čhib isi srbikane lafija”, phenol o Amet.

Zoran Amedovich, tari rromani stranka ko Leskovac phenol kaj o rromane ćhave sebepi so na pendjre srbikani ćhib valjani odoja te sikljoven a na rromani. “Rromani ćhib valjani te sikljoven o ćhave kola naje rroma, phenol o Amedovich.

Daja thaj dada taro ćhave kola djana ko Fundone sikavne naje olen jek gndipa, on phenena kaj o ćhave valjani te sikljoven rromani ćhib, numa hem na, sebepi “so shukar djanen rromani ćhib”. Kriterijum basho te sikljovol pe rromani ćhib elementijencar tari nacionaki kultura, kova o Ministreumi taro sikljovipa phendja, valjani te ki jek klasa oven 15 ćhave, sar bi sikljovolaj te rromani ćhib ki sikavni.

 Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?