* Уколико гледате ТВ ријалити програме, молимо Вас да одмах напустите сајт Карловачког листа! * Сремски Карловци остали без „Бранковог кола“. Седиште удружења у Новом Саду. * Почела примена Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, односно преко интернета: грађани заштићени од реклама и плаћања услуга које нису тражили. * Од 22. октобра почиње примена инстант-плаћања. Трансакције ће моћи да се обављају преко паметних мобилних телефона, рачунара, лаптопова или таблета. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. * Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима објавио конкурс за упис студената на основне академске и мастер студије. *

ROMSKA KULTURA I JEZIK

Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.

Romski jezik je jedina „knjiga“ koju su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.

Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muski i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta u romskom jeziku su: lejaski, arlijski i tamarski.kulturno-stvaralastvo-roma-01

Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim zajednicama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.

Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:  Istočnjačka (iz Turske), Srednjeevropska (iz Mađarske), Starobalkanska (iz Rumunije, Grčke, Albanije) i Ciganska (izvorna).

Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.

Činjenica je da deo baze romskog jezika koincidira sa bazom indijskog jezika koji se govori u severozapadnom delu ove zemlje, ponajvise Penžabu. Uostalom, to vrlo jasno pokazuje romska gramatika koju je 1888. godine pod nazivom „Romano čibakero siklaribe” objavio nadvojvoda Habsburški. Tu se može naći zaista mnogo paralelnih termina romskog i indijskog jezika.

Evropski su Romi u protekla dva stoleća proveli mnogo vremena na Balkanskom poluostrvu. Ovo je utisnulo neizbrisiv pečat na razvoj romskog jezika, koji je ovde bitno obogaćen grčkom leksikom. Pretpostavlja se da je i sama reč Rom (Ciganin) svoje značenje dobila u Grčkoj, gde je lokalno grčko stanovništvo, koje je još u to vreme živelo u Vizantijskom carstvu, sebe nazivalo: Romi.

Smatra se da trenutno na pet kontinenata živi između 10 i 12 miliona Roma. Najveći deo ovog življa nastanjen je u Evropi. Većina boravi u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji, Makedoniji, Poljskoj i Španiji. Romi nemaju sopstvenu religiju, već su mnogobožci.

Što se zanimanja tiče, menjali su ga u skladu sa godišnjim dobom. Leti bi pravili čerpiće, u jesen korita, zimi bi se bavili proizvodima od gvožđa i muziciranjem. S obzirom na to da su bili vešti majstori njihovi su proizvodi bili i traženi. Tako im je već Matija Korvin (1458–1490) dao dozvolu da se naseljavaju u blizini većih gradova.

Prvo njihovo pominjanje u Mađarskoj datira iz vremena bežanije od Turaka 1416. godine. Dok je njihovo organizovano naseljavanje prva pokušala da utemelji Marija Terezija u XVIII veku, nakon čega će njihov nomadski način života sasvim prestati. Od tada oni će živeti u manjim zajednicama. Ne može se reći da su se potpuno asimilovali, jer su u svom mentalitetu zadržali dosta istočnjačkog. Kao i drugi istočnjački narodi, i oni su uglavnom pesimisti, ali veruju u čuda i sujeverni su. U kulturi i jeziku nisu jedinstveni.

Veliki uticaj na romski jezik ima okolina u kojoj žive. Predstavnici ovog etnosa mešaju mnogo reči iz jezika domicilnog stanovništva u svoj svakodnevni govor.

U mađarskoj književnosti Romi se pojavljuju još od doba romantizma. Sjajne su figure Romi iz knjiga Jožefa Etvesa (Eotvos Jozsef) i Geza Gardonjija (Gardonji Geza) – „Seoski beležnik” i „Zvezde Egera”. Rome zatičemo i u delima Janosa Aranja (Arany Janos), Ernea Sepa (Szep Erno) i Šandora Brodija (Brody Sandor). Prvi pise o njima u jednoj svojoj lirskoj pripoveci, a Šandor Brodi u svojoj drami „Učitelj”. Bela Balaž (Balazs Bela) napisao je dramu od Pani Ciganka (Czinka Panni), za koju je muziku komponovao Zoltan Kodalj (Kodaly Zoltan).

Prema nekim procenama, na teritoriji Srbije živi između 350.000 i 500.000 Roma, a statistički posmatrano, više ili visoko školsko obrazovanje, ima mali broj.

Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?