* Уколико гледате ТВ ријалити програме, молимо Вас да одмах напустите сајт Карловачког листа! * Сремски Карловци остали без „Бранковог кола“. Седиште удружења у Новом Саду. * Почела примена Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, односно преко интернета: грађани заштићени од реклама и плаћања услуга које нису тражили. * Од 22. октобра почиње примена инстант-плаћања. Трансакције ће моћи да се обављају преко паметних мобилних телефона, рачунара, лаптопова или таблета. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. * Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима објавио конкурс за упис студената на основне академске и мастер студије. *

POREKLO I POSTOJBINA ROMA

Poreklo i postojbina Roma vekovima su bili obavijeni velom tajni. Tek na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Iz kog dela Indije potiču Romi i o vremenu početka migracije mogu se naći različita mišljenja u literaturi. Prema Klebertu (Klebert, 1967) Romi potiču iz Pendžapa, dok Tatomir Vukanović (1983) beleži da im je postojbina prednja Indija, iz pokrajine Kabula, iz kastre Sudra.

Tačno vreme prvih seoba iz Indije tesko je utvrditi. Prema Beberskom (Beberski, 1975) velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, dok Klebert vreme velikih migracija smešta u period od X-XIV veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja: prvi migracioni talas isao je prema Egiptu, drugi na sever i na zapad, a treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.poreklo-i-prapostojbina-roma-02

Kretanje prema Balkanskom poluostrvu smešta se u vreme najezde Turaka, a u činjenici da su Turci na Balkanu bili pet vekova, leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, jos u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i Švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.

Romska populacija nije homogena. Prema veroispovesti, Rade Uklih (1955) Rome deli na dve grupe: Vlaški i Turski ili nevlaški Romi. Tihomir Đorđević (1932) Rome u Srbiji podelio je u četiri grupe i to prema pravcima kretanja, odnosno dolaska na Balkan: Lingurari, Rudari, Lejasi i Mečkari.

Postoje i druge podele kao što su Turski Romi, Banjasi, Buragije, Kaldarasi, Karavlasi, Lovari, Srpski Romi, Tamari, Verekasi, Gurbeti, Zavarači, Gabelji, Kopilja, Runđara, Krnađara i Koloperija.

Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčesće su vezane za njihova zanimanja.

Prvo imenovanje Roma zabeleženo je 1100. godine kao Atsincana po osnovi Grčke reči Athigganien, sto znači „ne dirati“ koja je transformisana u Atsinganein, da bi dobila defitivno ime CIGANIN. Ovom imenu se brzo gubi trag i zamenjuje ga naziv „Egipćanin“, ime koje je vezano za Rome koji su u Evropu dosli iz Egipta. U Velikoj Britaniji oni dobijaju ime Gipsi, u Francuskoj Gitan, u Španiji Gatanos.

Danas, gotovo u celom svetu upotrbljava se naziv Rom. Ovim imenom Romi su sebe nazivali još u srednjem veku u Vizantijiskim zemljama, a njihov jezik je prema tom imenu nazivan Romani/o. Ovo ime potiče od pojma Vinzatija: Romanoi, odnosno Romania-žitelj Romanije, koji govori romski jezik. Međutim, lingvističko tumačenje ovog pojma pretpostavlja da je ovaj etnikon nastao od reči Roaman (Čhib), što je jednako terminu „ciganski jezik“, dok termin Rom/a znači čovek/ljudi, koji govore ciganski, romski.

 

Tekstovi su deo projekta “Naša reč”, koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

poreklo-i-prapostojbina-roma-02
Аутор К.Л.

Login

Lost your password?