* Покрајинска влада издвојила средства за израду пројектне документације за реконструкцију пута и санацију клизишта на деоници од Сремских Карловаца до Петроварадина. * Сремски Карловци остали без „Бранковог кола“. Седиште удружења у Новом Саду. * Почела примена Закона о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину, односно преко интернета: грађани заштићени од реклама и плаћања услуга које нису тражили. * Од 22. октобра почиње примена инстант-плаћања. Трансакције ће моћи да се обављају преко паметних мобилних телефона, рачунара, лаптопова или таблета. * Од почетка августа Карловачки лист део текстова објављује и на Ромском језику. *

ОЧУВАЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ИСТОРИЈСКИХ ГРАДОВА

Међународна конференција посвећена очувању и унапређењу историјских градова одржана је 14. и 15. маја у сремскокарловачком Магистрату. На скупу, који су организовали Општина Сремски Карловци и Покрајински завод за заштиту споменика културе, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина Србије, а под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, учествовали су и стручњаци из Италије, Словачке, Мађарске, Шведске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Хрватске и Србије.

Конференција би, како је истакнуто, требало да постане редовно место окупљања стручњака свих профила који су заинтересовани и ангажовани на научним, планерским, конзерваторским и пројектантским активностима у вези са централном темом – историјским градом, као једном врстом градитељског наслеђа.

Овај дводневни међународни стручни скуп подржали су и Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова, као и Секретријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

Мирслав ВасинОвогодишњу конференцију отворио је потпредседник Покрајинске владе Мирослав Васин, који је указао на значај разговора о историјским градовима, као сегменту културног садржаја који доприноси развоју туризма.

„Кроз анализу просторних и урбанистичких планова долазимо до одговора на питања како би историјски градови убудућности требало да изгледају. Битно је и то што конференција наглашава улогу историјских градова у развојним плановима региона, што указује на важност онога што имамо, а што нам је остављено у наслеђе“, рекао је Васин. Према његовим речима, Војводна као регион не поседује високе планине, нити море и велика језера, али поседује манастире на Фрушкој гори, локалитете попут Сремских Карловаца и Петроварадинске тврђаве, што омогућава развијање туристичке понуде засноване на историјској и културној баштини.

Слободан ПузовићПокрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић истакао је да су заједнички рад и напори свих актера јавног институционалног и културног живота једини начин да се културна баштина сачува, негује и одрживо користи.

„Важно је да природну и културну баштину посматрамо као једну целину, јер кроз њено очување и одрживо коришћење можемо да помогнемо локалном становништву да нађе интерес да је чува и користи на одговарајући начин“, поручио је Пузовић.

Жеља организатора је била да се успостави дијалог између стручних и друштвених места одлучивања, како би се разматрали бројни проблеми са којима се суочавју историјски градови у окружењу савременог поимања и начина живљења.

Зоран Вапа„Од непроцењивог значаја је потреба да се на оваквим скуповима дефинише појам историјског града, као и да то уградимо у закон, јер нам се дешавало да идеја о комплетној заштити Сремских Карловаца прерасте у своју супротност, па да свако ко живи у овом граду за најмању интервенцију мора да тражи сагласности, чак и када објекат није споменик културе“, упозорио је директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Зоран Вапа.

Рајко МаринковићЗаменик председника Општине Рајко Маринковић је подсетио на бројне догађаје у прошлости који су Сремске Карловце поставили на светску историјску мапу, као и на значајно културно-историјско наслеђе које се ту налази, али које знатно превазилази локалне оквире. Он је нагласио да није случајно што Сремски Карловци од 1991. године имају Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја, додајући да би било корисно да тај закон заживи у пуном капацитету, на добробит Сремских Карловаца и Србије. Представљене теме несумњиво су допринеле да се отвори расправа о историјским градовима данас, посебно о проблемима са којима се суочавају. У сваком случају, већ сада је јасно да закључци међународне конференције представљају вредан искорак струке, који би требало да допринесу очувању, унапређењу и афирмацији историјских градова.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?