* Србија 15. фебруара слави Дан државности. Нерадни дани 15. и 16. фебруар. * Поводом Светског дана поезије, Карловачки лист организује 21. марта Мултикултурално вече МУЗИКА И ПОЕЗИЈА. Право учешћа имају сви песници, становници Сремских Карловаца, који најкасније до 10. марта доставе две песме. * Годишња Скупштина Црвеног крста Сремских Карловаца заказана за 22. фебруар у 16 часова. * Факултет за менаџмент, у сарадњи са Централном заједницом Срба у Немачкој и Омладинским саветом Србије, организује 1. марта у Сремским Карловцима агро конференцију „Трансфер знања од Немачке према Србији – Допринос дијаспоре“. * Просечна зарада на подручју Сремских Карловаца у 2017. години 43.722 динара, што је за 6,6% више него у 2016. години. * Сремске Карловце у 2016. години посетило 7.219 туриста, од чега су 2.160 били странци. Укупан број ноћења 12.926. *

ОКРУГЛИ СТО О ВЕРСКОЈ И МЕЂУЕТНИЧКОЈ САРАДЊИ

Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима, уз подршку Фондације Конрад Аденуер и Београдске надбискупије, организовао је 23. фебруара округли сто под насловом „Однос цркава и верских заједница и медија као предуслов развијања верске и међуетничке сарадње, разумевања и стабилности у Србији“.

dav

dav

                Поздравне речи и наду да ће скуп добити традиционални карактер упутили су у име организатора и домаћина проф. др Горан Квргић – декан ФАМ-а, Ненад Миленковић – председник Општине Сремски Карловци, Гордана Пилиповић – представница Фондације Конрад Аденауер у Србији, Владимир Божовић – савтник премијера Србије, Мирољуб Радосављевић – представник Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама и Станислав Хочевар – београдски надбискуп, док је поздравне речи епископа сремског Василија пренео мр Јован Милановић.

                Указујући на то да су Сремски Карловци Сион српског православља, јер су попут Јерусалима град вере и мира, градоначелник Миленковић је подсетио да су се пре 318 година измириле до тад непомирљиве силе и да се први пут седело за округлим столом, што све упућује на закључак да нема прикладнијег места да се разговара о верској и међуетничкој сарадњи.

                „Ових дана и ми разговарамо о важним темама за Карловце. Једна је враћање Карловцима статуса града, који су званично добили 1881. године, а изгубили у време свеопште колективизације. Разговарамо и о примени Закона о обнови културно-историјског наслеђа и развоју Сремских Карловаца: то је једини закон у Србији који се не примењује. Иза тога нам следи разговор о нечему што је више од пројекта – о визији „Сремски Карловци град музеја“. Биће нам потребна и ваша помоћ – верских заједница, образовних институција и наравно медија“, истако је председник Миленковић.

                У својој поруци учесницима округлог стола, владика Василије наглашава да је света дужност медијских посленика да увек прецизно мере своје речи, али и да непрекидно имају на уму просветитељску димензију своје професије.

                „Електронски и штампани медији играју важну улогу у образовању и култивисању својих гледалаца, слушалаца и читлаца и због тога би било веома лепо и корисно када би се уздржавали од подилажења лошем укусу, најнижим инстинктима и примитивним поривима већине, при том повремено жртвујући чак вртоглаве висине тиража или гледаности“, пише у поздравном говору епископа сремског Василија.

                Учесници прве сесије „Верски медији – домети и улога у Србији“ били су проф. др Даница Аћимовић, професор медијске групе предмета на Факултету за менаџмент у Сремским Карловцима презвитер Александар Ђаковац, доцент Православног богословског факултета и уредник листа „Православље“, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Александар Гајшек, новинар Студија „Б“ и Хамза Адровић, уредник медијске групе ГМС Исламске заједнице Србије.

                „Цркве и верске заједнице у медијској сфери“ – тема је друге сесије о којој су говорили протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије „Св. Јована Златоустог“ у Крагујевцу и професор на Православном богословском факултету у Београду, др Зорица Томић, професорка Филолошког факултета у Београду, др Зорица Кубурић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду, велечасни Мухарем Драган, предавач на Теолошко-катехетском институту у Суботици и протојереј Јован Милановић, професор Богословије „Свети Арсеније“ у Сремским Карловцима.

                Учесници треће сесије „Међуверска и међуетничка сарадња – медијски допринос“ били су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, надбискуп београдски Станислав Хочевар, реис-ул-улема Сеад Насуфовић и рабин Исак Асиел.

                Декан Факултета за менаџмент, проф. др Горан Квргић, најавио је да оваквих скупова под мотом „Колико се вере разумеју, толико се народи слажу“, треба очекивати и у наредном периодu.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?