* Србија 15. фебруара слави Дан државности. Нерадни дани 15. и 16. фебруар. * Поводом Светског дана поезије, Карловачки лист организује 21. марта Мултикултурално вече МУЗИКА И ПОЕЗИЈА. Право учешћа имају сви песници, становници Сремских Карловаца, који најкасније до 10. марта доставе две песме. * Годишња Скупштина Црвеног крста Сремских Карловаца заказана за 22. фебруар у 16 часова. * Факултет за менаџмент, у сарадњи са Централном заједницом Срба у Немачкој и Омладинским саветом Србије, организује 1. марта у Сремским Карловцима агро конференцију „Трансфер знања од Немачке према Србији – Допринос дијаспоре“. * Просечна зарада на подручју Сремских Карловаца у 2017. години 43.722 динара, што је за 6,6% више него у 2016. години. * Сремске Карловце у 2016. години посетило 7.219 туриста, од чега су 2.160 били странци. Укупан број ноћења 12.926. *

КАТАСТРОФАЛАН ИМИЏ ЕРСТЕ БАНКЕ

Карловачком листу недавно се јавио читалац који пуних 40 дана безуспешно покушава да отплатити кредит отворен код Ерсте банке у Сремским Карловцима. Највише временa банкарски чиновници, срећом безуспешно, провели су у претрази уговора који су сами креирали како би открили непостојећи члан о накнади за превремену отплату.

Бирократски пакао започео је оног тренутка када је кредитини заробљеник пожелео да отплати део кредита и када му је тек одата света тајна да то подразумева пролазак „босог по трњу“ комплетне процедуре, баш као и приликом првог задужења?! Наравно, трошкови у вези са процедуром коју је прописала банка плаћа ожалошћена породица, јер дуго година скривани намет не може појдиначно да плати несрећни грађанин.

У најмању руку непрофесионалан је и „заштитнички“ однос Народне банке Србије, која као уморни поштар све приговоре на поступање банкарских пијавица само прослеђује пословним банкама ради изјашњавања. Мрзовољни и добрано плаћени чиновници у Централној банци једва да испуњавају форму, а о суштини проблема, посебно појединца, баш и не размишљају пуно. По принципу Кадија те тужи, кадија ти суди, све банке се заклињу у своју невиност, па се таквог изјашњења није одрекла ни Ерсте банка.

Мало коме је јасно шта се дешава у Ерсте банци, односно ко и на који начин тамо зарађује плату. Наиме, банкарски чиновници после вишенедељног прерачунавања, показали су запањујуће незнање из само једне математичке радње. Погађате, реч је о множењу, јер је у овој фирми, која се назива банком, одузимање забрањено.  Дакле, дозвољено је и пожељно да се дуг сабира и множи, а врћање средстава, чак и када је и њима јасно да су „грешни“, постаје немогућа мисија.

Искуство нас учи да несрећа никада не иде сама о чему сведочи и покушај Ерсте банке да упркос отплаћеном кредиту настави да наплаћује рате сада већ непостојећег дуга! Да није реч о стварном догађају, већина би се насмешила уз култну упитну реченицу – Па људи, да ли је то могуће?

У редакцији Карловачког листа распламсала се иницијатива да се ова тужна прича тзв. обрачун Ерсте банке кандидује као студија случаја за ђаке прваке, где би дечица учила како не треба радити. О овој иницијативи читаоци ће бити више обавштени након што добијемо сагласност о њеном прихватању од надлежних државних органа у чему ћемо свакако истрајати.

Остаје још да се види каква ће бити реакција Ерсте групе у Аустрији, јер је тешко повровати да они уопште знају шта се дешава у „српској ћерки“.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?