* Министарство одбране упутило је позив свим младићима рођеним 2002. године и старијих годишта који нису уведени у војну евиденцију да се јаве у Центар Министарства у згради Магистрата у Сремским Карловцима ради увођења у војну евиденцију. Регрут који се уводи у војну евиденцију треба да дође средом до 28. фебруара од 9 до 15 часова и да понесе личну карту. * На подручју Сремских Карловаца на крају 2019. године 312 незапослених, од тога 182 жене.* Просечна плата исплаћена у октобру 2019. године на подручју Сремских Карловаца 50.935 динара, што је за 9% више него у истом месецу 2018. године. * Просечна цена метра квадратног непокретности за утврђивање пореза на имовину у првој зони на подручју Сремских Карловаца за куће 39.600 динара, а за станове 63.400 динара. * На подручју Сремских Карловаца од јануара 2021. године биће забрањена употреба пластичних кеса.* Видиковац на Магарчевом брегу затворен за посетиоце до краја марта 2020. године. * Покрајинска влада  донела решење да матерински додатак за незапослене мајке за треће или четврто дете у 2020. години износи 15.000 динара месечно.* Нада Остојић Агбаба добитница споменице и ордена за несебичну, вишедеценијску помоћ избеглим, прогнаним и интерно расељеним лицима. Високо признање недавно уручио републички комесар за избеглице, Владимир Цуцић. * Центар за културу, едукацију и медије „Академац“  почео активности за упис Карловачке бербе грожђа на листу нематеријалне културне баштине Србије. *

КАРЛОВАЧКА БЕРБА ГРОЖЂА НЕМАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Центар за културу, едукацију и медије „Академац“ започео је процс номинације „Карловачке бербе грожђа“ за упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Иницијатива и бројне активности које су у току заснивају се на УНЕСКО-вој Конвенцији о очувању нематеријалног културног наслеђа усвојеној 2003. године, а коју је Република Србија ратификовала 2010. године.

Све садашње и будуће активности имају снажно упориште и у залагању Савета Европе, где се на културно наслеђе гледа као на скуп ресурса наслеђених из прошлости које људи идентификују, независно од власништва над њима, као одраз и израз непрекидно еволуирајућих вредности, уверења, знања и традиција.

 Планиране истраживачке активности се већ реализују, али је за даљи интензивнији рад неопходна материјална подршка ради испуњавања финансијских обавеза које се појављују за време рада. Осим истраживања, обраде и чувања целокупне документације у папирном и електронском, аудио и видео облику, циљ је вредновање и преношење нематеријалног културног наслеђа наредним генерацијама.

Номинација има амбицију да нагласи вредност аутентичног и непоновљивог нематеријалног наслеђа оличеног у Карловачкој берби грожђа и да створи конкурентну понуду све бројнијим посетиоцима из наше земље и иностранства, којима свакако није довољно да виде само материјалну баштину. Од тренутка када се посетиоци упознају са начином и временом настанка Карловачке бербе грожђа, пратећим вредностима и осталим догађајима, створићемо платформу која ће пружати да људи доживе ту баштину. Приликом интерпретације користиће се различите технике, како би се културној баштини „удахнуо“ живот, а централно место заузеће анимција.

Значај номинације је и у томе што ће се на бази Унескове Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа, научне и стручне литературе и добре праксе у нашој земљи и иностранству, иницирати закључци који би могли да допринесу допунама важеће законске регулативе, како би се, превасходно кроз Закон о културним добрима, у пуном капацитету препознало нематеријално културно наслеђе.

Неопходно је указати да су идентификација, документација, истраживање, заштита, промоција, вредновање, преношење и ревитализација императиви који ће осигурати одрживост нематеријалног културног наслеђа, али и омогућити да годишње један елемент нематеријалног културног наслеђа Републике Србије буде номинован на Унескову Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине.

Номинација има дугорочне смернице, а планира се да у наредним годинама служи и као платформа за осмишљавање заједничке јавне кампање ради сензибилизације најшире јавности о трендовима и проблемима очувања нематеријалног културног наслеђа, као и за подстицање јавности да се активно укључи у предлагање елемената за упис на националну листу нематеријалног културног наслеђа.

Општина Сремски Карловци је једина локална самоуправа у Републици Србији која има Закон о обнови културно историјског наслеђа и подстицању привредног развоја Сремских Карловаца, али се он, не само да никада није примењивао у пуном капацитету, већ је из данашње перспективе архичан и практично непримењив.

Упркос бројним и разноврсним добрима, за сада, у Националном регистру нематеријлног културног наслеђа није уписан ниједан елемент са подручја Сремских Карловаца.

Циљ формалне номинације је промоција значаја очувања нематеријалног културног наслеђа као вредног сегмента живог наслеђа. Пун капацитет биће видљив оног тренутка када „Карловачка берба грожђа“, са свим дубоко укорењеним обичајима и веровањима, као и деценијама прикупљаним знањима и вештинама, буде препозната као нематеријално културно наслеђе Републике Србије и као такво буде уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

Номинација има посебан нагласак на територији АП Војводине, где се традиције и културе, баш као и народи, међусобно преплићу и обогаћују.

Дугорочни, стратешки циљ пројекта је номиновање „Карловачке бербе грожђа“ за Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа УНЕСКО-а. Овај циљ који је истакнут и као стратешки правац у реализацији даљих активности, требао је бити већ реализован претходних година, с обзиром на то да се Република Србија још 2010. године, потписивањем Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине, активно придружила међународној заједници у напорима да се заштити и очува важан сегмент који сведочи о прошлости на нашим просторима.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?