* Центар за културу, едукацију и медије „Академац“  почео активности за упис Карловачке бербе грожђа на листу нематеријалне културне баштине Србије.* Одборници Скупштине општине Сремски Карловци у петак, 15. новембра разматрају предлог одлуке о реблансу буџета за 2019. годину. Почетак је у 9 часова. * У понедељак, 18. новембра у 10 сати заседа општински Штаб за ванредне ситуације. Најављено формирање стручно-оперативних тимова за специфичне задатке заштите и спасавања. *Ванредна седница Црвеног крста Сремских Карловаца, након оставке свих чланова Управног одбора, изузев једног, Горана Маравића, биће одржана у среду, 20. новембра у 18 сати. Оставку поднела и секретар Црвеног крста Драгана Кљајић. * Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима расписао конкурс за упис студената на основне и мастер студије у школској 2019/20. години. * Струја од 1. децембра поскупљује за 3,9 одсто. * Од 1. јануара 2020. поскупљује РТВ претплата са 220 на 255 динара месечно. *

Изложба: САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Музеј града Новог Сада и Епархија сремска приредили су 29. октобра у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима изложбу поводом 260-те годишњице од почетка градње Саборне цркве Светог Николе у  Сремским Карловцима.

Темељи Саборне цркве у Сремским Карловцима освећени су 7. маја 1758. године на месту некадашње, старе грађевине која је срушена. Црква је подигнута према пројектима насталим највероватније у Бечу, чији аутор није познат. Аутори раскошног барокног иконостаса били су Арсеније Марковић, дрворезбар и сликари Теодор Крачун и Јаков Орфелин.

Издвојивши се на централном карловачком тргу својим барокним стилом и лепотом, Саборна црква и данас симболизује сву величину и значај Карловачке митрополије која је окупљала православне Србе у Хабзбуршком царству у пређашњим вековима. У њој су устоличени готово сви карловачки митрополити и патријарси, као и многи епископи, свечаним литургијама отварани су српски народно-црквени сабори, обележени су улазак српске војске 1918. и проглашење Српске патријаршије 1920. године,  одржавани су обреди крштења, венчања, као и заупокојене литургије архијерејима, директорима и професорима Карловачке гимназије и Богословије, њиховим добротворима, знаним и незнаним Карловчанима. Међу њима је био и српски краљ Милан Обреновић, чији су посмртни остаци опојани у Саборној цркви, а затим сахрањени у манастиру Крушедол.

На изложби су представљени репрезентативни предмети из овог храма: старе богослужбене књиге, иконе, антиминси, свештеничке одежде и богослужбени предмети. Изложбу, аутора др Гордане Петковић, свечано је отворио Његово преосвештенство Господин Василије, епископ сремски.

Изложба је отворена до 29. новембра.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?