* У Сремским Карловцима је у току изградња новог нафтног терминала компаније „Нафтахем“, која послује 16 година и запошљава 250 радника. Реч је о инвестицији вредној 12 милиона евра. * Ђаци средњих школа, чији је оснивач држава и који имају пребивалиште на подручју Сремских Карловаца најмање три године, имају могућност да се до 29. септембра пријаве на конкурс за стипендије у овој школској години. * Блокиран рад Црвеног крста у Сремским Карловцима: председница и чланови Управног одбора поднели оставке. Обустављен рад Народне кухиње. * Под окриљем Епархије сремске конституисан Одбор за обнову и развој Сремских Карловаца. * Факултет за менаџмент у Сремским Карловцима расписао конкурс за упис студената на основне и мастер студије у школској 2019/20. години. *

Изложба: САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Музеј града Новог Сада и Епархија сремска приредили су 29. октобра у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима изложбу поводом 260-те годишњице од почетка градње Саборне цркве Светог Николе у  Сремским Карловцима.

Темељи Саборне цркве у Сремским Карловцима освећени су 7. маја 1758. године на месту некадашње, старе грађевине која је срушена. Црква је подигнута према пројектима насталим највероватније у Бечу, чији аутор није познат. Аутори раскошног барокног иконостаса били су Арсеније Марковић, дрворезбар и сликари Теодор Крачун и Јаков Орфелин.

Издвојивши се на централном карловачком тргу својим барокним стилом и лепотом, Саборна црква и данас симболизује сву величину и значај Карловачке митрополије која је окупљала православне Србе у Хабзбуршком царству у пређашњим вековима. У њој су устоличени готово сви карловачки митрополити и патријарси, као и многи епископи, свечаним литургијама отварани су српски народно-црквени сабори, обележени су улазак српске војске 1918. и проглашење Српске патријаршије 1920. године,  одржавани су обреди крштења, венчања, као и заупокојене литургије архијерејима, директорима и професорима Карловачке гимназије и Богословије, њиховим добротворима, знаним и незнаним Карловчанима. Међу њима је био и српски краљ Милан Обреновић, чији су посмртни остаци опојани у Саборној цркви, а затим сахрањени у манастиру Крушедол.

На изложби су представљени репрезентативни предмети из овог храма: старе богослужбене књиге, иконе, антиминси, свештеничке одежде и богослужбени предмети. Изложбу, аутора др Гордане Петковић, свечано је отворио Његово преосвештенство Господин Василије, епископ сремски.

Изложба је отворена до 29. новембра.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?