* Породице у којима се у 2020. години роде близанци или тројке добиће једнократну новчану помоћ од 10.000 динара из буџета Општине Сремски Карловци. * Висина родитељског додатка за децу рођену у овој години, без обзира на редослед рођења, 20.000 динара. * Министарство одбране упутило је позив свим младићима рођеним 2002. године и старијих годишта који нису уведени у војну евиденцију да се јаве у Центар Министарства у згради Магистрата у Сремским Карловцима ради увођења у војну евиденцију. Регрут који се уводи у војну евиденцију треба да дође средом до 28. фебруара од 9 до 15 часова и да понесе личну карту. * На подручју Сремских Карловаца на крају 2019. године 312 незапослених, од тога 182 жене.* Просечна плата исплаћена у октобру 2019. године на подручју Сремских Карловаца 50.935 динара, што је за 9% више него у истом месецу 2018. године. * Просечна цена метра квадратног непокретности за утврђивање пореза на имовину у првој зони на подручју Сремских Карловаца за куће 39.600 динара, а за станове 63.400 динара. * На подручју Сремских Карловаца од јануара 2021. године биће забрањена употреба пластичних кеса.* Видиковац на Магарчевом брегу затворен за посетиоце до краја марта 2020. године. * Покрајинска влада  донела решење да матерински додатак за незапослене мајке за треће или четврто дете у 2020. години износи 15.000 динара месечно.* Нада Остојић Агбаба добитница споменице и ордена за несебичну, вишедеценијску помоћ избеглим, прогнаним и интерно расељеним лицима. Високо признање недавно уручио републички комесар за избеглице, Владимир Цуцић. * Расписан јавни позив за финансирање и суфинансирање  годишњих програма спортских организација у 2020. години. Рок за доставу пријава 6. фебруар.*

ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ И УСТАНОВЕ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

У оквиру трибине „Знамените личности и установе Сремских Карловаца“, у Библиотеци „Бранко Радичевић“ 12. децембра у 19 сати, др Жарко Димић говориће о Теодори и Кости Петровићу.

Историчар Коста Петровић, био је професор Карловачке гимназије, оснивач и управник Карловачког музеја и оснивач и управник архива САНУ у Сремским Карловцима. Рођен је у Новим Бановцима 14. јуна 1884. године, а преминуо је у Сремским Карловцима 3. септембра 1969. године.
Био је свестран истраживач, иза себе је оставио преко 60 радова, као и активан  друштвени и културни радник, ожењен Теодором Симеоновић Чокић, тада младом професорком у Карловачкој гимназији.
У нашем сећању остаће трајно запамћен, пре свега по књизи која је изашла у издању Матице српске 1951. године „Историја Карловачке гимназије“.

Теодора – Мајица Петровић, рођена је у једној од најугледнијих сремскокарловачких породица Симеоновић-Чокић 22. септембра 1898. године у Сремским Карловцима.  Отац јој је био Јован Симеоновић Чокић, песник и јавни културни радник, а мајка Емилија рођена Ненадовић, за своје време врло образована жена која је преводила поезију са немачког и француског језика.
Теодора-Мајица је дипломирала на Филозофском факултету у Београду, 1926. године на одсеку за српско-хрватски језик и југословенску књижевност.
За време Другог светског рата, њена породица је била прогањана и шиканирана, као и све угледније сремскокарловачке породице. Њена браћа, угледни адвокат Стеван и лекар Јосиф, убијени од стране усташа у Јадовну и у Јасеновцу, она је била пребачена у Нову Градишку, Осјек и Загреб.
Након завршетка рата, Теодора је наставила своју професуру у Карловачкој гимназији, а потом је радила као управница Архива Сану у Сремским Карловцима. Највеће интересовање упутила је ка знаменитим историјским личностима, који су свој живот и рад на неки начин везали за Сремске Карловце, па се тако највише бавила животом и делом великог српског песника Бранка Радичевића.
О Радичевићу је објавила читав низ сепарата, које ће седамдесетих година, тачније 1971. са другим заокружити и објавити у Матици српској, под називом „Из историје српске књижевности“ Архива САНУ у Сремским Карловцима.

Остаће у памћењу по њеним мемоарима „Сећања“ који садржи личне доживљаје, породичне приче, многе анегдоте о људима, описе догађаја у Карловцима током првог светског рата и касније. „Сећања“ је објавила  Матица српска.
Мајица је, такође, најзаслужнија за оснивање књижевне „Бранкове награде“.

Аутор К.Л.

Login

Lost your password?